Дунав понегде као поток: Угрожено водоснабдевање и превоз горива

Дунав, једна од највећих европских река, од средине јула на појединим местима изгледа као бара, малтене може да се „препешачи".

Због сушних периода, река је претходних дана бележила изузетно ниске вредности у већем делу слива, а посебно на северу Србије, у Мађарској и у Румунији.

„Историјски низак водостај Дунава, изазван дуготрајним недостатком падавина и високим температурама, могао би већ у августу да доведе до рестрикција у водоснабдевању у појединим деловима Србије", упозорава хидролог Дејан Владиковић.

Широм Србије је врло неповољна хидролошка ситуација, посебно на Дунаву, а што је узроковано дефицитом падавина у марту, априлу и мају, рекао је он телевизији Н1.

„Од априла се видело да ће тај водостај бити врло, врло низак. Наставило се у мају и јуну.

„Било је краткотрајно побољшање, а 18. јула је забележен минимум који се сматра историјским, ако се гледа период од неких 50, 60 година", каже Владиковић.

Код Бездана је претходних дана забележен водостај од минус 120 центиметара, чиме се приближио историјском минимуму - минус 143. Тај негативни рекорд је забележен пре више од 100 година - 1909.

Најнижи водостај код Новог Сада забележен је 20. јула, када је ниво Дунава био 44 центиметра испод референтне тачке.

Код Бездана, насеља у близини Сомбора, на само пет километара од границе са Хрватском, 24. јула ујутру измерено је да је Дунав 'у минусу' 102 центиметра и да има тенденцију даљег опадања.

Тако низак водостај угрозио је пловидбу теретних бродова.

„Дунавом тренутно плове бродови са свега 25 до 30 посто капацитета, што је за бродаре катастрофа.

„Уз то, половидба је успорена, јер се због безбедности вози само дању, што значи да је промет преполовљен. На овако ниским водостајима могу да плове самоходни бродови, док потискивачи због газа од два метра не могу да прођу", каже Бранко Савић из фирме Yуагент Бездан за Радио-телевизију Војводине.

За теретна пловила подједнако су опасна и пешчана и каменита дна реке.

„Код пешчаног дна проблем је померање песка и појава спрудова унутар пловног пута и саме промене пловног пута.

„Ако је дно камено нема толико померања, али је опасност много већа, јер приликом насукавања цепа се дно и буши брод", каже Савић.

Водостај Дунава могле би да поправе значајније кише у Алпима, али Савић не очекује да ће се у наредних месец дана ситуација битније побољшати.

Из Јавног предузећа „Србијавода" саопштили су да су предузете одређене мере за чишћење најугроженијих деоница и да у наредних 45 дана може да се очекује оваква или мало тежа ситуација на Дунаву и осталим рекама, пренела је Радио-телевизија Србије.

Дунав је уобичајено најнижи у августу, што, према упозорењу стручњака, значи да би могло да буде још већих проблема.

„Наши климатолози, који су управо урадили изгледе за наредна три месеца, не очекују побољшање до средине септембра.

„Температура ће бити изнад просечних вредности, биће и дефицит падавина тако да очекујем да ћемо, осим на Дунаву који је са већ у врло лошој ситуацији, за неких 10 дана на нашим реклама, Западној, Јужној и Великој Морави, са њеним притокама, имати полако улазак у такозвани биолошки минимум", рекао је хидролог Владиковић.

Најновије информације о водостају и температурама река потражите на сајту Републичког Хидрометеоролошког завода.

Из Електропривреде Србије (ЕПС) кажу да суша и ниски дотоци на Дунаву веома неповољно утичу на рад хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2.

После 2025. године, која је од почетка рада највеће хидроелектране у Србији била историјски најлошија и по дотоку и по производњи, и тренутна ситуација је изузетно хидролошки тешка, саопштено је из ЕПС-а.

Ипак, из ЕПС-а за РТС кажу да је снабдевање електричном енергијом стабилно и да нема разлога за бригу.

Низак водостај највише погађа и снабдевање водом за наводњавање, а системи функционишу на граници могућности, упозоравају из Јавног предузећа „Воде Војводине".

„Пумпе код Бездана и Богојева и даље раде, али смањеним капацитетом", каже Божидар Белош из „Воде Војводине" за РТС.

Низак водостај успорава и речни саобраћај.

Пловидба је могућа, али уз претовар терета и смањење газа пловила.

Белош каже да барже тренутно превозе приближно половину уобичајеног терета како би безбедно прошле деонице на којима су спрудови најизраженији.

Низак ниво реке већ се одражава на речни екосистем, пољопривреду и пловидбу.

Погледајте видео из августва 2022. године када је водостај Дунава и Саве у Београду такође био изузетно низак

Проблеми око допреме горива Дунавом, интервенисала држава

Због пада водостоја, бензинске станице у Србији претходних дана су имале проблема са увозом горива преко Дунава, изјавио је Срђан Кнежевић, власник ланца пумпи „Кнез петрола".

Министарство рударства и енергетике одобрило Нафтној индустрији Србије (НИС) и увозним компанијама да користе сопствене оперативне резерве.

„После дозволе да користимо оперативне резерве стање се нормализује.

„Нисам чуо да је на неким пумпама било несташице, али снабдевање је било отежано јер је увоз могућ углавном цистернама и возовима, а барже се оптерећују неколико пута мање", рекао је Кнежевић, пренела је агенција Бета.

Оперативне резерве нафте и деривата су обавезне залихе горива које нафтне компаније, произвођачи и увозници морају држати у власништву и о сопственом трошку.

Оне служе за премошћивање краткорочних тешкоћа у снабдевању и стабилизацију тржишта без трошења државних резерви.

Погледајте видео о панчевачким светионицима, јединственим на Дунаву

Зашто је важно да у речном кориту буде довољно воде?

У врелим летњим месецима, Дунаву не недостаје само кише већ и топљења снега још од претходне зиме.

„Воде из притока прехрањују Дунав, па тако имате поплаве које доносе велике количине воде које корито реке не може да прими, те се вода излива.

„Сада имате други екстрем, када не протиче довољно количине воде у речно корито и онда је оно делимично пуно", рекла је раније Дејана Ђорђевић, ванредна професорка на катедри за хидротехнику и водно еколошко инжењерство на београдском Грађевинском факултету, за ББЦ на српском.

Када нема довољно воде у речном кориту, бродови не могу да плове пуним газом, а морају да смање и количину терета коју преносе, како не би ударила у речно дно, објашњава она.

Због тога се ангажују речни багери који чине реку дубљом.

Погледајте видео: Професор хемије који је препливао читав ток Дунава

Дунав, друга најдужа европска река

Дунав је река која протиче кроз десет земаља (Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина).

На њеним обалама налазе се чак четири престонице: Беч, Братислава, Будимпешта и Београд.

Укупна дужина Дунава је 2.857 километара, а кроз Србију река се протеже на 587 километара.

Неке од највећих притока Дунава су Тиса, Морава, Ин, Вах, Драва, Сава, Олт и Прут.

Дунав извире у Немачкој, код града Донаушинген, а улива се у Црно море.

Настаје од две мање реке - Брег и Бригах - што је чини другом најдужом реком у Европи, после Волге.

Многи ратни бродови су потонули током Другог светског рата на дно Дунава, а кад опадне ниво реке, олупине могу да се виде са обале.

Погледајте фотографије Дунава у Румунији и из Мађарске

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk