Браћа осуђена за убиство почињено 1984. после тајне полицијске операције

Недуго после поноћи 1. маја 1984. године, државни чиновник Ентони Литлер сишао је са воза подземне железнице на станици у Ист Финчлију и кренуо мрачном уличицом ка кући.

Два минута касније, овај 45-годишњак је лежао на земљи и умирао.

Ентони, ког су пријатељи звали „нежни див“, живео је сам и волео пиво без хмеља - био је ударен двапут по глави.

Ништа није украдено.

Није било очевидаца, није било форензичких налаза, није било очигледног мотива.

Четрдесет две године, нико није био приведен правди.

Сада је правда најзад задовољена.

Мајкл Стјуарт, 57, и Ентони Стјуарт, 60, осуђени су на доживотну казну затвора са најмање одслужених 10 и 15 година за његово убиство.

Браћа су у време напада имала 15 и 18 година.

Иако није било доказа да је Ентони Литлер био геј, суткиња Катс истакла је да су браћа нападала геј мушкарце да би их пљачкали.

„Та 1984. година било је неко друго време и, у много аспеката, друго место“, рекла је она.

„Прилично сам сигурна да је ваша група чекала на жртву у заседи. Узели сте на зуб тог пристојног, честитог човека и одузели му живот“, додала је.

Грађење случаја

„Хладни случајеви“ често се решавају уз помоћ науке - ДНК, отисци прстију, стари докази тестирани новим техникама.

Овај пут било је другачије.

Детективи су се послужили одважном тајном операцијом - озвучили су дом и аутомобил Мајкла Стјуарта, поставили су прислушкиваче у кола његовог брата и послали двоје полицајаца на тајни задатак у Мајклов живот.

Чекали су да уради оно што је, током година, изнова радио: распричао се.

Упозорење - Неке читаоце би могао да узнемири садржај и увредљиве речи у тексту

Ентони Литлер, тихи човек једноставних навика, био је висок 193 центиметра, радио је у државној служби и живео у стану у Ист Финчлију, у северном Лондону.

Био је привржен мајци и често је путовао назад у Сент Хеленс у Мерсисајду, где је рођен и одрастао, да би је посетио.

Ентонијева велика страст било је пиво ферментисано без хмеља.

Последње вечери његовог живота, путовао је на други крај Лондона на састанак Друштва за очување пива од дрвеног бурета у пабу у Каршалтону, где је попио пет или шест кригли са пријатељима.

Растали су се после фајронта.

Ентони је отпутовао назад на други крај Лондона, стигао у Ист Финчли, и пошао уском стазом поред железничке пруге - што је била пречица до његове куће.

У року од неколико минута, био је нападнут тако насилно да никад није повратио свест.

„Био је помало као старији брат“, присећа се Патриша Меклур, једна од последњих Ентонијевих преживелих рођака.

„Гурао ме је около у мојим колицима. Увек је био присутан на породичним рођенданима, и увек је био присутан за Божић.“

Патриша, из Бебингтона на Виралу, рекла је да ју је прогањало то што Ентони током напада не би пружио отпор.

„Одбијао је да гађа псе камењем кад је био дете“, каже она.

„Одувек је био нежна душа и чињеница да је страдао на тако стравичан начин - напросто није фер.“

Апели у полицијским емисијама ИТВ-а и ББЦ-ја нису одвели никуда.

Истрага је била затворена у јануару 1985. године.

Друга истрага, из 1993. године, није донела никакве резултате.

Трећа, вођена између 2012. и 2015. године, такође није довела до оптужбе.

„Помирила сам се са чињеницом да га више нема и да неће ухватити починиоце“, каже Патриша.

„Остала је само вечита туга која је била стално присутна. Испливала би сваког Божића кад он није био присутан.“

Она је 42 године претпостављала да су убице веровале да су се извукле некажњено.

„И све до полиције која је спровела ову истрагу“, каже она, „и јесу“.

У првим данима првобитне истраге Метрополитенске полиције, полицајци су закуцали на врата свега неколико стотина метара од уличице - дома породице Стјуарт.

Тамо су разговарали са 15-годишњим Мајклом Стјуартом и, недељу дана касније, са његовим братом Ентонијем, који је тада имао 18 година.

Упитници настали од куће до куће наводе дасу обојица били безбедно код куће у ноћи убиства.

На формулару Ентонија Стјуарта је стајало: „Не иде уличицом.“

То није била истина, и на суду ће се чути да су браћа уживала у насиљу и да су годинама имала проблема са полицијом.

Браћа су се 2013. године жестоко посвађала и нису говорила.

Данијел, најмлађи од тројице браће, није учествовао у нападу, и имао је само 10 година кад је Ентони убијен.

Током породичне свађе, испричао је полицији да му је Мајкл претио да ће му спалити кућу и убити га.

А онда је Данијел открио детективима нешто много озбиљније: породичну тајну из детињства.

Мајкл се, рекао је он, хвалисао убиством свега неколико дана касније.

Његов брат Ентони је такође говорио о убиству годинама касније.

Данијел је рекао полицији да су његова браћа имала обичај да излазе и нападају мушкарце за које су веровали да су геј и да је Литлер био нападнут током покушаја пљачке која је пошла по злу.

„Само су хтели да га опљачкају, али он је умро“, испричао је Данијел је полицији.

Он није био једини који се огласио по том питању.

Сарадник породице, који не може бити именован из правних разлога, присетио се како је Мајкл показао на станицу подземне железнице из аутомобила и рекао нешто попут: „Тамо смо га убили.“

Кад је главни инспектор Нил Џон 2019. године стигао у специјалистичку команду за борбу против злочина, наследио је два стара случаја, међу којима је био и овај.

„Недостајала је папирологија, недостајали су докази“, каже Џон.

„Није било снимака са сигурносних камера, није било форензичких доказа, а сваки сведок са којим смо желели да разговарамо нажалост је у међувремену преминуо.“

И тако је његов тим реконструисао случај од онога што им је преостало.

Музејски кустос је помогао да се дешифрује ред вожње подземне железнице из 1984. године.

Оригиналне мапе британске државне Агенције за мапирање пронађене су у Британској библиотеци зато што су се улице око Ист Финчлија у међувремену промениле.

Тим полицијских истражитеља провео је недељу дана у складишту Метрополитенске полиције, пролазећи кроз више од 200 крупних сандука у нади да ће пронаћи недостајући доказе.

Нису пронашли ништа.

Али папирологија, стара сведочанства сведока и наводна признања браће пружила су детективима путоказ куда даље.

Након што је просејао материјал, Џон је веровао да има довољно јаке аргументе да затражи одобрење за тајну операцију, које је дато у септембру 2023. године кад је започела Операција Снежна стаза.

„Никад нисам имао овакав случај“, каже Џон.

„И никад га поново нећу имати.“

Суштина Операције Снежна стаза била је у стрпљењу.

Прислушкивачи су били сакривени у стану и аутомобилу Мајкла Стјуарта и у аутомобилу Ентонија Стјуарта.

Али најважнији део операције био је много личнији: двоје полицајаца, познати као Џеј Џеј и Ана, били су послати у живот Мајкла Стјуарта.

Џеј Џеј је направио први корак.

Заподенуо је разговор о поквареном лифту у Мајкловој стамбеној згради.

Ускоро је Џеј Џеј почео да проводи време са Мајклом - гледао је са њим гангстерске филмове, играо видео игре и слушао његове приче.

У року од три месеца, његов однос са Џеј Џејем је постао толико близак да кад је Мајкл Стјуарт касније ухапшен због убиства, замолио је Џеј Џеја да га покупи из полицијске станице.

У аутомобилу на путу до куће, Мајкл се распричао.

„Знам ко је то урадио“, поверио се човеку за ког није знао да га снима.

Био је то његов брат и тројица његових ортака, рекао је Мајкл.

Изашли су да „туку гејеве“, сатерали су човека у ћошак у уличици - и ударили га по глави, речено је на суђењу.

Није било доказа, речено је на суду, да је Ентони Литлер био геј.

То је постао образац.

Изнова и изнова током тих месеци, речено је на суђењу, Мајкл је упирао прстом у брата, увек инсистирајући да он није имао никакве везе са убиством.

Али на тајним снимцима би се упорно излануо.

Друга полицајка на тајном задатку Ана га је упознала одвојено и током тајно снимљеног разговора у кафићу у децембру 2023. године саопштила му да је чула како је његов нећак убио некога.

„Мој нећак није убио никога“, одговорио је Мајкл.

„Био је то мој брат.“

Али истрага је сада избила на видело.

Мајкл је био ухапшен и саслушан у вези са убиством, а потом пуштен - док се тајна операција наставила око њега а да он за то није знао.

Потом, у полицијском разговору из марта 2024. године, уследила је омашка која је помогла да се Мајкл смести на место злочина.

Негирајући да је био прекривен крвљу те ноћи, Мајкл се избрбљао: „Ако стојим на почетку уличице као стражар - како бих могао да будем попрскан крвљу? Ма дај.“

Нико - ни полиција, ни његова породица, ни један једини сведок никада га није оптужио да је био, рекао је тужилац Џон Прајс пороти.

Тај детаљ није постојао нигде, само у Мајкловом властитом сећању на ту ноћ.

Покушавајући да се извуче из те приче, сместио је самог себе на почетак уличице док су Ентонила тукли на смрт.

И то је објаснило мистерију, закопану у досијеима још од 1984. године.

Два минута након напада, један младић је позвао хитну помоћ из телефонске говорнице близу уличице, тражећи помоћ за човека који је обилато крварио - а потом прекинуо везу не представивши се.

Ништа није пронађено на описаном месту и позив је био отписан као лажна узбуна.

Само неко ко је био присутан могао је да зна за то тако брзо, рекао је Прајс.

Човек који је звао, рекло је тужилаштво пороти, био је Мајкл Стјуарт - стражар, први који је побегао, дигавши узбуну за човека на самрти ког је његова властита група оставила претученог за собом.

'Уништио си живот мог рођака'

За Патришу, сазнање да је човек који је убио њеног рођака коначно приведен правди, пробудио је мисао које не може да се отресе.

„Како се само усуђујеш? Уништио си живот мог рођака - а ти си живео леп живот, претпостављам.

„Имали су 42 године слободе, а мој рођак је пропустио 42 године живота. Пропустио је прилику да се можда ожени и заснује властити породицу.

„Осећај је олакшања да је правда коначно задовољена“, каже она.

„То неће елиминисати узнемиреност. Неће га вратити. Али коначно је добио завршницу.

„Ухватили су починиоце.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk